Grčka mitologija se često odnosi na Halkidiki: na Kasandri je sahranjen džin zemljotresa Enkelad. Atos je nastao od stene koju je istoimeni džin bacio na bogove, dok Sitonija duguje ime Sitonu, sinu Posejdona. Reč „mitovi“ znači priče, ali i pokušaj da se još od davnina objasne posebnosti ovog prostora.
Naučna istraživanja su pokazala da je geomorfologija praistorijske Halkidikija bila veoma drugačija od današnje. Razlikovali su se i flora i fauna. Fosilni ostaci slonova i drugih vrsta pronađeni su u Nikitiju, Vrasti, Trigliji i dr., što ukazuje na period bez ljudskog prisustva.
Nalazi iz pećine Petralona pokazuju da ljudsko prisustvo prelazi 700.000 godina, dok se lobanja pračoveka procenjuje na oko 200.000 godina. Organizovana društva pojavljuju se od 4000. godine p.n.e., a prvi stanovnici bili su Tračani i Pelazgi.
Sitonija je srednje poluostrvo Halkidikija, između Toronejskog i Singitičkog zaliva, koje se završava na rtu Drepano.
Godine 1922, naseljavanjem izbeglica iz Male Azije, započeo je novi istorijski period. Stvoreno je 27 novih sela. Metamorfosi je bio posed manastira Dionisijata, a 1950. godine otvoren je prvi dečji kamp.
Glavne delatnosti stanovnika su turizam i ribolov. Plaža je nagrađena Plavom zastavom. Postoje škole i kulturne aktivnosti. U blizini se nalazi isposnica Svetog Jovana Preteče (1975).